О нама

РАЗВОЈНИ ПУТ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ ФИЛИП ВИШЊИЋ

1919. године на иницијативу Др Војислава Кецмановића, љекара и Др Јоакима Перендије, ветеринара, основано је у Бијељини Друштво за чување народног здравља, а 1921. године и Друштво за народно просвјећивање.

1929. године ова друштва су се ујединила у Друштво за народно просвјећивање и чување народног здравља, које касније добија назив Просвјетно друштв
о "Филип Вишњић"

17. маја 1932. године Просвјетно друштво покреће иницијативу за оснивање библиотеке.

20. новембра 1932. године Бијељина је добила своју прву јавну народну библиотеку. У просторијама библиотеке оснивају се Марксистички кружоци и одржавају тајни састанци омладине и студената.

14. јуна 1938. године донијета је одлука којом се распушта Просвјетно друштво "Филип Вишњић" и забрањује рад библиотеке. У одлуци се између осталог, каже: "Према прикупљеним извјештајима друштво је прекорачило статутарни круг рада и постало центар комунистичке пропаганде".

6. новембра 1939. поново се одобрава рад друштва. Библиотека је од 1932-1940. године учланила: 7497 чланова, који су прочитали 89 667 књига, приказала 40 филмова у 12 група, сакупила 7 820 књига и формирала 11 покретних библиотека.

Непосредно по ослобођењу наше земље обновљен је рад Просвјетног друштва "Филип Вишњић" и његове библиотеке. Како је у току рата уништено и нестало 4 300 књига, први задатак је био обезбјеђење књижног фонда. 1945. године библиотека је имала 6 878 књига а данас око 100 000.